О књизи: 2015 / Гинтер Халм је са 19 година постао најмлађи носилац Витешког крста и први приватник Панзервафеу ће бити додељена ова највиша војна награда, коју му је лично уручио фелдмаршал Ромел, који је приметио „неупоредиву личну храброст” младог војника. Борећи се у Афричком корпусу као топник на заробљеним совјетским 76 мм топом, Хајм је у једној бици спалио 9 британских тенкова (осам Валентина и командујућу Матилду), ефективно одлучујући о исходу битке код Ел Аламејна. Чак су и сами Британци тада признали поразни пораз своје тенковске бригаде, која је „у потпуности уништена невероватно прецизном ватром“ немачких противтенковских топова и панцера „Пуцали смо непрекидно - један за другим. Понашали смо се мирно, као да смо рањени, не доживљавајући ни најмањи страх. Британски тенкови имају уски поглед, а нису одмах утврдили одакле пуцамо. Али када су то идентификовали, тада је почело! Неколико граната одједном је пробило оклоп топовског штита. Утоваривач је вриштао док је крварио. И опет директан ударац у штит, неколико секунди касније још један. Али нисмо обраћали пажњу на њих - наставили смо да пуцамо као да се ништа није догодило. А онда, чим сам устукнуо од оптике, поцепани нишан је пројурио поред мене. Безначајан делић секунде одлучио је да ли да живим или да умрем. Осетио сам лепљиву топлу крв на лицу и, опипавши главу, уверио сам се да су у лобањи заглављени комадићи. Један од њих и даље ми седи испод кости лобање...” Поред Ел Аламејна, аутор је имао прилику да се бори код Тобрука и у Нормандији. Ова књига је „рововска истина“ Панцера Метзгера (буквално: „кољач тенкова“ – фронтални надимак најефикаснијих немачких противтенковских војника), који је стекао репутацију најбољег „убице тенкова“».